Rat u Gradu

str.108. Å to se sprema?

    Pri­mije­ti­li smo da se ne­što po­se­bno­ga, neuobi­?a­je­nog do­ga­?a ka­da su je­dnog da­na po so­ba­ma proz­vani po­je­din­ci i odve­de­ni u “sta­kla­ru”. Uku­pno ih je bi­lo pe­de­se­tak. Me­?u nji­ma je bi­lo ne­mo­gu­?e pos­ta­vi­ti je­dno­zna­?nost. Izmi­je­ša­no drušÂ­tvo. Po­zna­ti i do­ka­za­ni ci­n­ka­ro­ši (pot­ka­zi­va­?i), ho­dže i ri­jet­ki sve­?e­ni­ci ko­ji ve? ni­su bi­li u izo­la­ci­ji, bi­vši ofi­ci­ri OZN-e su­?e­ni za ra­zno­ra­zni kri­mi­nal, bi­vši do­mo­bran­ski i us­ta­ški ?a­sni­ci, ?e­tni­?ki ko­man­dan­ti, ci­vi­li in­te­le­ktu­al­ci, ali i ne­ki pro­bis­vje­ti, ljud­ski ta­log ko­ji se ni­je mo­gao ni­gdje svrsta­ti. Pre­te­za­li su osu­?e­ni­ci na vi­so­ke vre­men­ske ka­zne. Na­ša je unu­tar­nja oba­vje­štaj­na slu­žba po­tpu­no za­ka­za­la, ?ak ni oni sve­zna­ju­?i ni­su ima­li te­ori­ja. Ipak, du­go u ne­do­umi­ci ni­smo os­ta­li. Odje­dnom su no­?u, u onoj ap­so­lu­tnoj ti­ši­ni, iz “sta­kla­re” po­?e­li do­pi­ra­ti kri­ci i ja­uci. Sta­ri­ji za­tvo­re­ni­ci su tvrdi­li da ta­ko ne­što za­dnjih go­di­na ne pam­te. ObjašÂ­nje­nja nit­ko ni­je imao. To je po­tra­ja­lo oko mje­sec da­na. Ru­jan je is­tje­cao.

    U prvom odje­lje­nju bi­la je ve­li­ka dvo­ra­na u ko­joj su za­tvor­en­ici­ma po­vre­me­no pri­ka­zi­va­li fil­mo­ve. Ugla­vnom je slu­ži­la pros­vje­tnoj eki­pi za uvje­žba­va­nje i pri­ka­ziv­anje ka­za­li­šnih ko­ma­da. U toj je sre­di­ni svo­je prve glu­ma­?ke ko­ra­ke na­pra­vio i da­nas pri­zna­ti i pozna­ti du­bro­va­?ki glu­mac Mi­še Mar­ti­nov?. U vri­je­me mog bo­rav­ka u ka­zni­oni­ci on je ve? bio na slo­bo­di. Ka­ko­ bih se što vi­še is­klju­?io iz pro­me­ta, uklju­?io sam se u ama­ter­sku gru­pu. Spre­ma­li smo Krle­žin ko­mad “U lo­go­ru” u ko­jem sam i ja imao ulo­gu. N­isam je sti­gao od­glu­mi­ti jer su do­ga­?a­ji kre­nu­li u sa­svim dru­gom, ne­o?e­ki­va­nom smje­ru.

 

   Bio je lis­to­pad. Od slo­bo­de me je di­je­li­lo ma­nje od 6 mje­se­ci. Dan je po­?eo kao i sva­ki dru­gi, ni­šta ni­je uka­zi­va­lo na bi­lo ka­kvu po­se­bnost. Na­la­zio sam se u so­bi. Net­ko je pre­nio po­ziv da se svi ko­ji ne­ma­ju po­se­bnog za­du­že­nja oku­pe u dvo­ra­ni za pri­re­dbe. Si­šao sam s os­ta­li­ma i ja i za­uzeo mjes­to ne­gdje oko po­lo­vi­ce dvo­ra­ne. Ci­je­nim da nas se ugu­ra­lo oko 700.

 

NASTAVLJA SE