Rat u Gradu

str.107. Revizija stava – I

    Po­ku­ša­vao sam uvi­jek bi­ti što ne­upa­dlji­vi­ji, po mo­gu­?nos­ti što ma­nje za­pa­žen. Držao sam se stro­go propi­sa, jer sam bio svjes­tan da bih sva­ki is­ko­rak sku­po pla­tio. Ra­zlog mo­joj bo­ja­zni je bi­lo izne­na­dno i ni­?im objašÂ­nji­vo za­ni­ma­nje ko­je je pre­ma me­ni po­ka­zao Ju­re Bi­li?, na­vo­dno ka­pe­tan OZN-e, po­mo­?nik upra­vni­ka za­tvo­ra. Je­dno ju­tro dok sam ispod pro­zo­ra zgra­de glu­mio ?išÂ­?e­nje kru­ga, Bi­li? me je s pro­zo­ra svog ure­da po­zvao da do­?em go­re. Na mo­je ve­li­ko ?u­?e­nje oslo­vio me je pu­nim ime­nom i pre­zi­me­nom. Pri to­me me je ti­tu­li­rao go­spo­di­nom. 

    O po­mo­?ni­ku uprav­nika ša­pu­ta­lo se da je te­ški tu­berku­lo­zni bo­le­snik. Bio je ci­nik, nas­to­jao os­ta­vlja­ti do­jam go­spo­di­na, iako mu se odre­?e­ne ma­ni­re ni­je mo­glo za­ni­je­ka­ti. Rje­?nik mu je bio bo­gat, ma­da se pri­mje­?i­va­lo for­si­ra­nje tu­?i­ca. Na­vo­dno Hrvat. Navodno iz južnih krajeva. Navodno odgojen u sjemeništu ili nekoj sli?noj crkvenoj ustanovi. Prema sve?enicima, ?iji se broj u kaznionici uvijek kretao oko 70, pokazivao je posebnu averziju.

    Ostavivši svoje naoružanje – brezovu metlu-na porti, popeo sam se na kat. Bili? mi j erekao da sjednem, ponudio i zapalio mi cigaretu. Po?eo je s pitanjima dali sam gladan, imam li vezu s obitelji, zašto sam su?en. Ovo zadnje pitanje  akti­vi­ra­lo je u me­ni alarm. Smi­re­no sam od­go­va­rao na pi­ta­nja. On­da je sli­je­di­o po­mo­?ni­kov mo­no­log. Ža­lio je mo­ju mla­dost ko­ja pro­la­zi iza re­še­ta­ka, pre­tpos­ta­vlja ka­ko mi je te­ško što sam odvo­jen od že­ne i dje­te­ta, bio je si­gu­ran da sam ?as­tan ?o­vjek s ko­jim se usud gru­bo poi­grao. Ipak, nas­ta­vio je, ni­sam po­tpu­no po­šten pre­ma svo­joj obi­te­lji. Kad bih sa­mo htio, mo­gao bih ola­kša­ti po­lo­žaj i se­bi i nji­ma. Jer, sve ovi­si o me­ni. Re­vi­zi­jom sta­va mo­gao bih se u naj­sko­ri­je vri­je­me na­?i me­?u svo­jim naj­mi­li­ji­ma. Ni­sam ni­šta shva­?ao, ali sam se ?u­vao za­pit­ki­va­nja. Izraz “re­vi­zi­ja sta­va” ?uo sam prvi put i ni­sam imao bla­ge ve­ze što bi to mo­glo zna­?i­ti ni ka­ko bi se to mo­glo odraz­iti na mo­ju ka­znu. Bi­li? ni­je in­zis­ti­rao niti išao u ši­ra objašÂ­nje­nja. Za­mo­li­vši me da o nje­go­vim ri­je­?i­ma do­bro ra­zmi­slim, na­ja­vio je naš po­no­vni su­sret. Lju­ba­zno i ulju­dno me je otpus­tio. Oti­šao sam ni­malo pa­me­tni­ji ne­go ra­ni­je. Sje­?a­nje na taj raz­go­vor po­ti­snuo sam u pod­svi­jest.

    Iako izo­li­ra­ni od vanj­skog svi­je­ta, ima­li smo svo­ja vre­la in­for­ma­ci­ja. Vi­jes­ti sa slo­bo­de do­no­si­li su slo­bo­dnja­ci ko­ji su bez pra­tnje oba­vlja­li ra­zne po­slo­ve po gra­du. No­vos­ti iz ra­znih, odvo­je­nih odje­lje­nja ka­zni­oni­ce, ra­zno­si­la je tzv. “ra­dio la­tri­na”. Je­di­no iz “sta­kla­re” do­ga­?a­nja su do nas te­ško do­pi­ra­la. Ipak bi po­ne­kad i ta blo­ka­da bi­la pro­bi­ja­na. Ina­?e, u “sta­kla­ru” su ima­li pris­tup sa­mo ri­jet­ki, vje­ro­ja­tno pro­vje­re­ni za­tvo­re­ni­ci ko­ji su drža­li ?vrsto za­tvo­re­na us­ta. To odje­lje­nje je bi­lo za­tvor u za­tvo­ru, stro­ga izo­la­ci­ja za odre­?e­ne ka­te­go­ri­je kažÂ­nje­ni­ka, po­se­bno sve­?e­ni­ke, mjes­to u ko­je­mu su se oka­ja­va­le dis­ci­plin­ske ka­zne. Ta­mo je obi­?no vla­da­la ti­ši­na.

NASTAVLJA SE